O unapređivanju kulturne razmene između Srbije i Evropske unije
Intervju: Dr Christoph Veldhues, direktor, Goethe-Institut Beograd
Goethe-Institut predsedava mrežom EUNIC Srbija od 2023. godine. Šta je EUNIC Srbija i kako doprinosi jačanju odnosa između Srbije i Evropske unije?
EUNIC Srbija, u okviru EUNIC Global, osnovana je 2007. godine sa ciljem promovisanja kulturnih odnosa između Srbije i zemalja članica EU. U ovom trenutku, 21 kulturni institut i ambasada iz EU sa sedištem u Beogradu udružuju snage da bi iskoristili potencijal kulturne razmene, inicirali nove ili podržali postojeće kulturne projekte koji promovišu naše zajedničke evropske vrednosti, služili kao kontakt tačka za srpsku kulturnu scenu i civilno društvo, pružali podršku i mogućnosti finansiranja.
Da li možete pružiti kratak pregled inicijativa i planova koji su već realizovani ove godine, kao i onih planiranih od septembra nadalje?
Pored redovnih kulturnih događaja koje nude članice organizacije EUNIC Srbija, posebna su tri projekta u 2024. godini koja predstavljaju naš zajednički napor da napravimo razliku u kulturnom životu Beograda: Urban Oases (Urbane oaze) osvežava tri zapuštena urbana prostora u Beogradu, koristeći snagu umetnosti i angažovanja zajednice. Tokom ove inicijative, odabrane lokacije će dobiti redizajniran izgled sa fokusom na nove zelene prostore i urbane elemente. U junu, na pet značajnih gradskih lokacija, Art Weekend Belgrade je predstavio radove savremenih lokalnih umetnika široj publici i podstakao susrete i saradnju sa stranim kustosima. Tokom Evropskog dana jezika, koji se širom sveta proslavlja 26. septembra od 2021. godine, EUNIC Srbija organizuje aktivnosti za promociju jezičke raznolikosti i sposobnosti govorenja drugih jezika. Urban Oases će se nastaviti 2025. godine, a biće upotpunjen daljim projektom u skladu sa konceptom European Spaces of Culture.
Na kom nivou srpska kulturna scena sarađuje sa programima članica EUNIC Srbija?
Kao princip, svi programi EUNIC se dizajniraju, implementiraju i ocenjuju u bliskoj saradnji sa lokalnim partnerima, a naziv tog principa je kulturni dijalog. Naš cilj je da se povežemo sa srpskim partnerima na osnovu zajedničkih kulturnih vrednosti Evrope. Za EUNIC Srbija, ove vrednosti se manifestuju u četiri programske linije koje obeležavaju relevantne oblasti delovanja: Osnaživanje mladih, Ka održivom svetu, Promocija raznolikosti, Vizija budućnosti izvan prošlosti. Više o ovim pristupima možete saznati na našem sajtu eunicsrbija.rs
Kako EUNIC funkcioniše u drugim zemljama? Postoji li razlika između zemalja članica u pogledu njihovih kulturnih aktivnosti u Srbiji u poređenju sa drugim zemljama?
EUNIC – skraćenica za European Union National Institutes for Culture – je evropska mreža organizacija angažovanih u kulturnim odnosima. EUNIC Global upravlja sa 139 lokalnih klastera u više od 100 zemalja. Svi EUNIC klasteri zagovaraju značajnu ulogu kulture u međunarodnim odnosima, ali moraju uspostaviti svoj specifičan profil u skladu sa situacijom u zemlji domaćinu – kao što je navedeno u programskim linijama EUNIC Srbija pomenutim iznad. Unutar klastera, svi (punopravni) članovi su jednaki i doprinose postizanju zajedničkih ciljeva. EUNIC Srbija je relativno veliki klaster, što može odražavati stepen naše posvećenosti da pratimo ovu zemlju na njenom putu ka Evropskoj uniji.
Šta smatrate najvažnijim kulturnim aspektima za predstavljanje srpske kulture EU? U kojoj meri su nacionalni kulturni instituti EU do sada podržali ovaj napor?
Srbija, kao zemlja u samom srcu Evrope, ima impresivno kulturno nasleđe – počevši od srednjeg veka pa sve do modernističke i savremene umetnosti – što bi bio izuzetan doprinos kulturnoj „riznici“ EU. Srpska kultura je uvek na svom maksimumu kada prevazilazi uske nacionalne granice i vidi sebe kao deo veće jedinstvene evropske i svetske kulture – bilo da je to jednostavno prelep manastir ili roman dobitnika Nobelove nagrade. Ovo uključuje veliki deo aktuelne srpske umetnosti i umetnika koji su iz različitih razloga odlučili da rade i žive izvan Srbije. EUNIC Srbija pokušava da prepozna posebno one delove srpske kulture koji su otvoreni za dijalog i razmenu.
Photo Copyright: mmorgan
